Problemi i psihičke blokade vaspitača

Tokom svog dugogodišnjeg rada u predškolskoj ustanovi imala sam itekako mnoštvo problema posebno na početku karijere.

Problemi mene kao vaspitača su bili tipa:

  • nedovoljno sopstvene literature,
  • osećaj da nisam ispunila zadati cilj,
  • ili da nisam prenela deci informacije na pravi način.

Naravno ništa se ne dešava preko noći pa tako ni usavršavanje vaspitača. Svi će se složiti da kada izadjemo iz visoko školskih klupa i kročimo u svet mališana nije ni približno isto i realno je da čovek mora da se izbori sa novo nastalom situacijom i da se na neki način izbori.

Deca su jako intuitivna stvorenja da tako kažem i lako mogu da nas pročitaju da ne kažem da namirišu strah. Ako se to desi onda ste u velikom problemu, “poješće“ Vas i vaš autoritet će jednostavno nestati. Ne, nije nimalo jednostavno pojaviti se u radnoj sobi punoj malih ljudi a broj znate i sami može da bude veoma velik nekad i 35 dece.

Međutim u takvoj novoj situaciji i za Vas i za decu treba naći neku vrstu balansa u prevodu da im budete dopadljivi i da imate tu veštinu da ih nasmejete a isto tako i stav takav da imaju osećaj neke vrste strahopoštovanja. Ali naravno sve se to gradi vremenom i mnogo je lakše kada dobijete grupu mlađeg uzrasta i sve počnete da gradite ispočetka.

Naravno sa više iskustva sve je lakše ali ako to nije slučaj uvek u vrtiću ima  ljudi koji imaju iskustva i koji će Vam rado pomoći. Nemojte biti sujetni nije sramota pitati, ljudi sa iskustvom će Vam pomoći i biće Vam lakše a tim ljudima će sigurno imponovati jer su nekome pomogli. U redu reći ćete nismo svi isti i to je tačno ali objektivno gledano sve je u pristupu i načinu na koji se nečemu pristupa.

Vaspitači uglavnom imaju tu veštinu da su veoma pristupačni, razumni, komunikativni i treba takve pozitivne osobine negovati. Sa druge strane vaspitač nije vaspitač ako se ne drži čvrsto na zemlji i ako nije siguran u sebe, sve to se da naučiti. Nažalost mnoge stvari u životu pa tako i u profesionalnom radu vaspitača moramo neke stvari naučiti na teži način tj. na sopstvenoj koži.

Svakog dana je nova “borba“ i zbog toga treba oko sebe staviti neku vrstu “pojasa za spasavanje“ tj. neku vrstu distance na bilo koju vrstu događaja i situacija jer svaki od tih događaja pokušaće da ostave trag na Vama pokušajte da ne nositi probleme sa posla svojoj kući jer nije zdravo ni za vas a ni za vaše ukućane.

Posle više godina rada uvrstila sam u svakodnevnu rutinu pola sata vremena isključivo samo za mene tj. odmor mozga i vraćanje na normalu posle radnog dana u vrtiću i mogu vam reći da prija i da je neophodno (čitanje knjige, gledanje omiljene serije, ili jednostavno topla kupka u tišini) verujte stvarno pomaže. Imam istinsku želju da ovaj sajt mojim koleginicama širom sveta bude od pomoći i da ćemo deljenjem sopstvenih iskustava unaprediti i olakšati naš rad u vrtićima.

Na raspolaganju sam ja prva svima kojima je potrebna bilo kakva vrsta pomoći jer smo ipak na kraju koleginice. Slobodno pitajte jer nije sramota pitati sramota je živeti u tami i neznanju.

Vaša koleginica